Klima u Sokobanji
Prostor Sokobanje karakteriše umereno kontinentalna klima, a nastaje pod uticajem kontinentalnih vazdušnih masa koje dolaze sa zapada,istoka i juga. Sokobanjsku kotlinu karakteriše činjenica da je sa svih strana potpuno omeđena planinskim reljefom visine od 900 do 1.560 metara,čime je zaštićena od uticaja jakih vetrova.Sama kotlina je na nadmorskoj visini od prosečno 400 metara, što joj omogućava umerene klimatske karakteristike,dobru osunčanost, a uz izražajnu šumsku vegetaciju što omogućava prisutnost šumskog aerosola i aromatočnih supsatnci u vazduhu. U obodnim planinskim delovima teritorije preovladava visinska klima ( 800-1300 m ), sa sniženim parcijalnim vazdušnim pritiskom, niskom aerozagađenošću, smanjenim sadržajem vodene pare, čistom atmosferom, intenzivnim infracrvenim i ultraljubičastim zračenjem itd.U klimatskom pogledu se najviše oseća uticaj reljefa,a sve navedeno omogućuje Sokobanji status vazdušne Banje.
Srednja godišnja temperatura vazduha iznosi 10,29°C. Najhladniji mesec je januar, sa prosečnom temperaturom, merenom u dužem vremenskom periodu, od -1,25°C. Najtopliji mesec je jul sa prosečnom temperaturom od 21,4°C. Prosečan broj dana u godini sa temperaturama iznad 18°C, koji je pogodan za turistička kretanja i smatra se turističkom sezonom,iznosi 92 dana.Sezona počinje 1.maja i završava se početkom oktobra.Prosečna temperatura u vegetacionom periodu je 15,6 °C, a vegetacioni period počinje od maja i traje do kraja oktobra. Mraznih dana u toku godine prosečno ima 95. Najviše mraznih dana ima u januaru (24). Tropskih dana, kada je temperatura veća od 30 stepeniima prosečno 25 u toku godine, najviše u julu i avgustu.
Prosečna godišnja količina padavina u Sokobanji je 677 mm.Zapažaju se dva maksimuma (maj – jun i novembar) i dva minimuma (januar- februar i oktobar).
Najveći broj sunčanih sati Sokobanja ima leti sa maksimumom u julu (247 h). Najmanje sunčanih sati ima u decembru ( 48 h).
Vremenske pojave u Sokobanji i direktnoj su vezi sa kretanjem vazdušnih masa. Promene izazvane uticajem vetra ogledaju se u promeni temperature, vlažnosti vazduha, pojavi oblačnosti i sl. U Sokobanji umereno jake vazdušne struje, ne samo da obolelom organizmu ne nanose štetu, već povoljno utiču na njegov oporavak. Najčešće duvaju vetrovi iz zapadnog (W 15,76 %), istočnog (E 14,03 %) i jugozapadnog pravca (SW 12,08 %). Ovakav raspored učestalosti vetrova po pravcu je posledica reljefa (klisura reke Moravice se pruža u pravcu zapad istok). Kako je banja okružena planinama (Ozrenom, Rtnjem, Bukovikom i Devicom), istočni i severozapadni vetar uslovljavaju nad Sokobanjom stalno kruženje svežeg šumskog vazduha. Promena vazduha u kotlini najviše se oseća u kasnim večernjim časovima kao prijatno osveženje. Najmanju učestalost imaju severni, severozapadni i jugoistočni vetar što je posledica zaklonjenosti tih pravaca planinama.
Navedene karateristike omogućuju relativnu stalnost temperature,kao i barometarskog pritiska.Navedeni parametric su jako značajni kod hroničnih bolesnika, gde i male varijacije tih parametara mogu dovesti do pogoršanja zdravstvenog stanja, pogotovo kod meteoropata.Iz tih razloga je na području Sokobanje izgrađena bolnica Ozren, za lečenje tuberkuloze i plućnih oboljenja ( detaljnije u odlomku koji se odnosi na zdravstvo).
