Da li možemo izbeći respiratorne infekcije? Iz godine u godinu, kako dođe jesen počinje sezona respiratornih infekcija. Na svakom koraku primećujemo ljude koji kašlju, kijaju,koriste maramice, raste upotreba kapi za nos, lekova za kašalj, protiv temperature i bolova, raznoraznih preparata i melema za poboljšanje imuniteta

Iz godine u godinu, kako dođe jesen počinje sezona respiratornih infekcija. Na svakom koraku primećujemo ljude koji kašlju, kijaju,koriste maramice, raste upotreba kapi za nos, lekova za kašalj, protiv temperature i bolova, raznoraznih preparata i melema za poboljšanje imuniteta, u novinama čitamo tekstove o epidemiji gripa, punim čekaonicama u domovima zdravlja. Sa početkom proleća i dolaskom toplijeg vremena polako ta slika jenjava do sledeće jeseni. Mnogi postavljaju pitanje zašto je to tako, probaćemo da objasnimo.

  1. Sa padom spoljne temperatureprodužava se boravak ljudi u zatvorenom prostoru, a sa druge strane poboljšavaju uslovi za replikaciju virusa. Kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru je daleko lošijeg kvaliteta nego čak i onaj pored važnih saobraćajnica i trgova u gradovima. Duži boravak u zatvorenom prostoru povećava rizik za nastanak respiratorne infekcije, pogotovu u zajedničkim prostorijama sa centralnom klimatizacijom, gde se često zbog troškova ne menjaju uredno filteri, a u mnogim objektima se ne mogu otvoriti prozori.Vrlo je značajna i temperatura u prostoriji, što je viša to će veči broj sitnih PM čestica lebdeti u vazduhu pa ćemo ih lakše udisati. Pored toga što iritiraju sluzokožu respiratornog trakta i izazivaju kašalj, ove čestice su često i nosioci virusa , koji se lako zakače za njih i koriste za transport. Što je više u vazduhu to je njihovo dejstvo izraženije ( ne možemo ih videti osim u ranim jutarnjim časovima kada sunčevi zraci probiju kroz prozor ). Pogotovo je značajna temperatura u spavaćoj sobi, ona ne bi trebala da prelazi 18 C. Centralno grejanje često dovodi do pojačanog sušenja vazduha, što dovodi do sušenja sluznice respiratornog trakta, a to opet olakšava lakši nastanak infekcije. U većini naših domova postoje termometri za merenje temperature, u mnogim barometar za merenje vazdušnog pritiska ali retko gde higrometar za merenje vlažnosti vazduha. Optimalna vlažnost vazduha bi trebala biti od 45 do 65 %, štetna za zdravlja je i niža i viša.
  2. Drugi značajan faktor je imunitet domaćina, on najviše zavisi od nas. Negativno utičemo na njega svojim ponašanjem : neuredna i nekvalitetna ishrana, držanje radikalnih dijeta, nedovoljno odmora i sna, dugotrajno iscrpljivanje na poslu i u kući,konstantan pritisak i stres,alkoholizam, uživanje opojnih droga, pušenje,depresija, pridrušene bolesti neki su od osnovnih razloga koji utiču na smanjenje imuniteta. Svoj uticaj ima i genetika, neko je skloniji respiratornim oboljenjima, pogotovo potomci ljudi koji su se preselili iz planinskih čistih sredina u gradove i mesta gde je pojačano zagađenje vazduha. Kada smo izloženi nekom izazivaču respiratorne infekcije ne znači da ćemo oboletii, pored gore navedenog bitna je i dužina ekspozicije ( nije isto biti sa nekim u kratkom razgovoru ili boraviti u istoj prostoriji 8 h ).Najčešće se  infekcija donese sa radnog mesta, iz zajedničkih prostorija, deca iz vrtića, škola. Na naš imunitet možemo uticati redovnom fizičkom aktivnošću, upotrebom voća u ishrani, češćim boravkom na otvorenom u toku zimskih meseci, povremenim klimatskim promenama ( preko vikenda i u toku zimskog raspusta ) boravkom u sredinama gde je vazduh znatno boljeg kvaliteta (Sokobanja, Tara, Zlatibor, Kopaonik, Avala, Fruška Gora, ruralne sredine) .
  3. Za ugrožene grupe preporuka je i sezonska vakcinacija u jesen, pre sezone gripa.Posebno su ugrožena mala deca, stari i bolesni.I pored pridržavanja svih ovih navedenih mera možete oboleti od respiratorne infekcije, osnovno je pitanje da li ćete imati komplikacije, koliko će biti izraženi simptomi i koliko će dugo trajati, na to značajno utiče vaš imunitet. Za održavanje imuniteta od jako velikog značaja je i redovna kontrola zdravstvenog stanja u vidu redovnih preventivnih pregleda.U svakom slučaju prilikom pojave prvih simptoma, što obično bude kašalj i curenje nosa većina virusnih infekcija spontano prestaje u roku od 72 h ( u tom periodu dolazi do poboljšanja opšteg stanja ), u suprotnom dolazi do komplikacija za koje se treba obratiti lekaru. Ono što je bitno ne započinjati upotrebu antibiotika bez saveta lekara, jer na taj našin štetite iu sebi, a moguće i drugima.