SOKOBANJA – Kako utiče na naše zdravlje kvalitet udahnutog vazduha, koliko smo svesni tog značaja i u kojoj meri mediji pridaju tome pažnju.
Odlična klima, svež vazduh, vazdušna banja, raj za pluća – samo su neki od komentara posetilaca Sokobanje. Blagodeti koju imaju građani Sokobanje nisu u potpunosti svesni. To je i razumljivo, u prirodi čoveka je da ne zna da ceni ono što mu je svakodnevno na raspolaganju. Tu činjenicu cene uglavnom oni koji dođu sa strane, iz sredina u kojima nemaju takav vazduh. U zadnje vreme i u našoj zemlji se povećava broj tekstova koji govore o značaju zagađenja vazduha, pre svega na zdravlje stanovništva. Po podacima WHO svaki čovek dnevno učini oko 20.000 udaha, pri ćemu udahne oko 12.000 litara vazduha. U toj ogromnoj dnevnoj količini udahne se i mnogo zagađivača, osnovni problem je činjenica da su najopasnije one sitne čestice , manje od 2,5 mikrona koje mi uostalom i ne vidimo. Reč je o onim sitnim česticama koje možemo videti samo izjutra, kada nam sunčev zrak probije kroz prozor i kada ih uočimo kako lebde u vazduhu. Drugi način da ih vidimo, jeste nakon male kišice, kada ih zatičemo na kolima u svuda oko nas, na vešu koji se suši i dr… Te čestice se nazivaju respirabilne čestice ( particulate matter – PM), njihovi izvori su prirodni i antropogeni ( u sledećem nastavku nešto više o tome). Od njihovog broja i hemijskog sastava i zavisi njihovpovoljan. To je jedan od ključnih razloga zašto boravak u Sokobanji većini ljudi prija. Kada kažem većini, znači da postoji i manji broj kojima ne odgovara, to su uglavnom oni koji imaju alergiju na polen topole i lipe kojih u Sokobanji ima u znatnom broju. Što se tiče značaja PM na zdravlje čoveka ilustrovaćemo preko dva primera:
- Zabrana sagorevanja uglja u Dablinu, u Irskoj, krajem devedesetih godina prošlog veka, rezultovala je smanjenjem crne prašine u dimu za 71 %, a sumpor-dioksida za 34 %. To je imalo za posledicu smanjenje stope smrtnosti u gradu za 8 %, odnosno smanjenje broja kardiovaskularnih oboljenja za 7 %, a respiratornih za 13 %.
- U Lonsestonu u Australiji,novim propisom iz 2001.g. nizom mera je poboljšan kvalitet vazduha što je rezultiralo smanjenjem PM10 ( respirabilne čestice veličine manje od 10 mikrona) za38 %. Rezultat toga je bilo smanjenje smrtnosti u narednoj godini za 11,4 %, uključujući smanjenje broja kardiovaskularnih oboljenja za 17,9 %, a respiratornih za 22,8 %.
Referenca : Health and Environment Alliance – HEAL , izveštaj Vlatke Marković Puljić
Upravo se ovo dešava u Sokobanji, prelaskom iz grada u kome žive i gde je zagađenje vazduha znatno u sredinu gde je situacija znatno povoljnija ostvaruje se ovaj pozitivni efekat, a on u velikom meri zavisi i od dužine boravka.